Koji prozor odabrati?

Alu ili pvc stolarija, koji prozor odabrati?
Pvc stolarija i alu stolarija imaju prednosti i mane.

Šta treba da se zna pre nego što donesete odluku?

Ako menjate stolariju treba da znate nešto o njima, nova stolarija osim što će smanjiti troškove za grejanje povećava i komfor.

Karakteristike prozora koje kupujete:

Staklopaket dvostruki ili trostruki s međuprostorom unutar paketa od 12 ili 16 mm. Umesto vazduha kao izolatora međuprostor unutar staklopaketa može biti ispunjen inertnim gasom argonom.
Nisko emisioni premazi na unutrašnjoj strani stakla sprečavaju gubitak toplote reflektujući je nazad.
Energetski gubitci se odvijaju kroz staklo i okvir prozora. Štok i krilo mogu biti od aluminijuma sa i bez termoprekida ili od PVC-a. Ukupni koeficijent gubitka energije prema novim propisima je U<1,8 W/m2K.
Odnos između površine stakla i okvira diktira koeficijent gubitka energije. Što je prozor veći i površina stakla je u odnosu na površinu okvira (štok i krilo) veća samim tim i koeficijent gubitka se približava koeficijentu samog stakla.

Kako pravilno odabrati novi prozor.

Prozor je najdinamičniji deo spoljašnje površine zgrade koji istovremeno je i prijemnik i zaštita od spoljašnjeg uticaja. Ukupni gubici kroz prozore iznose 50% toplotnih gubitaka zgrade, desetak puta je veći gubitak kroz prozore u odnosu na zidnu površinu. Iz ovog je sasvim jasno koliku važnost ima energetska efikasnost prozora u ukupnim energetskim potrebama zgrade. Prema novim Tehničkim propisima koeficijent U (prolazak toplote) za prozore i balkonska vrata može iznositi max. U=1,80 W/m2K. Stari prozori na zgradama imaju koeficijent oko 3,00 – 3,50 W/m2K pa i više. Evropska regulativa propisuje od 1,40 – 1,80 W/m2K. Kod ukupnih toplotnih gubitaka učestvuju i osobine prozorskog profila koji u zavisnosti od vrste materijala moraju obezbediti: dobro dihtovanje, profil sa prekinutim termičkim mostom, nizak koeficijent prolaska toplote.

Gubici toplote kroz prozor su transmisijski tj. oni kroz zatvoren prozor i ventilacioni oni kroz otvoren prozor. Kada se saberu ovi gubitci dobija se gubitak u energi od 50% pa i više u odnosu na ukupne gubitke energije. Prozori se prema koeficijentu kreću od najboljih 0,8 W/m2K pa do najlošijih 3,50 W/m2K. Kvalitetni prozori smanjuju transmisijske gubitke a ventilacioni gubitci se regulišu ili ugradnjom ventilacionih uređaja ili ugradnjom ventilacionih senzora. Senzor otvorenosti prozora povezan je sa kontrolom grejanja/hlađenja i isključuje uređaj kad je prozor otvoren. Na transmisijske gubitke utiču više elemenata. Osnovni je element koeficijent termoenergetske prolaznosti kroz staklo i profil. Koeficijent prolaza toplote na staklima se smanjuje ugradnjom dvostrukih i trostrukih stakala čiji je međuprostor ispunjen vazduhom ili u boljem slučaju inertnim gasom – argonom. Sa spoljašnje strane trebalo bi da postoji niskoemisioni premaz koji smanjuje zračenje toplote preko prozora. Postavljanje tog sloja samo sa spoljnje površine stakla dozvoljava se ulaz toplote ali ne i izlaz. Niskoemisioni premaz je bezbojan i neutiče na prolaz svetla.
Prozor kao građevinski element treba da obezbedi zadovoljavajuću toplotnu izolaciju, zvučnu izolaciju i funkciju prirodnog provetravanja. Ovo se postiže upotrebom odgovarajućeg materijala i komponenti.
U- vrednost koeficijenta prolaza toplote
Ψ-vrednost prolaska toplote preko toplih mostova
a-vrednost provetravanja
g-vrednost ulaska toplote iz spoljnog izvora
Prema podacima proizvođača menjanje starog jednostrukog prozora novim dvostrukim (s U=1,30 W/m2K kao i niskoemisionim premazom) isplaćuje se finansijski kroz dve sezone grejanja. Prozori oko 1,1 W/m2K su slične kalkulacije a oni koji imaju ispod 1,00 W/m2K postaju bitno skuplji u odnosu na uštede te se koriste samo kod pasivnih zgrada.

Aluminijumski prozori su postojani kako konstruktivno tako i na vremenske uticaje. Oni ne stare i laki su za održavanje. Mogu s lakoćom estetski da se uklapaju i na zgradama i na kućama. Bojenje profila ne poskupljuje bitno profil pa je mogućnost kombinovanja boja veća u odnosu na PVC gde druga boja osim bele poskupljuje proizvod i do 50%. Sve više kupaca se odlučuje za aluminijumske prozore kao investiciju na duži period i izbegava jeftin PVC. Sa alu stolarijom možete biti sigurni 30 – 50 godina na postojanost ibez ikakvih promena i posebnog održavanja.

Plastični prozori imaju bolju toplotnu zaštitu od aluminijumskih, bolje dihtuju pa je i zvučna izolacija bolja. Cena je prilično niža od aluminijumske.

Izopan, termopan, staklopaket ili izo staklo.
Kako bi smanjili toplotne gubitke izopan staklo je standardno staklo za alu i pvc stolariju. Izopan staklo je stakleno telo sastavljeno od najmanje dve staklene površine gde je međuprostor ispunjen suvim vazduhom i tačkom rošenja od -30oC ili nekim drugim gasom a najčešće argonom. Kvalitet izopan stakla zavisi od kvaliteta materijala i načina izrade.
Stakla koja se koriste pri izradi izopan staklasu:
1. Float staklo je ravno prozirno staklo i ugrađuje se u debljinama od 3mm do 10mm.
2. Laminirano (panpleks) staklo je sastavljeno od više float stakala zalepljenih folijom. Ovo se staklo koristi iz sigurnosnih razloga jer ne puca u male komadiće prilikom oštećenja.
3. Kaljeno staklo je float staklo koje je termički obrađeno zbog poboljšanja mehaničkih osobina. U slučaju razbijanja raspada se na veliki broj malih komadića tupih ivica pa je pogodno iz sigurnosnih razloga za korišćenje.
4. Ornament stakla su stakla gde je površina ukrašena različitim uzorcima.
5. Reflektujuće staklo je premazano metalnim filmom koji deo svetlosti odbija – reflektuje a deo propušta.

Na niski U-faktor kod izopan stakla utiče:
1. Debljina i broj međuprostora (U-faktor smanjujemo većim brojem međuprostora i što većom širinom).
2. Punjenje međuprostora (Izopan staklo se punivazduhom ili inertnim gasom koji bitno smanjuju U-faktor).
3. Izbor stakla (debljina stakla vrlo malo utiče na U-faktor ali ga upotreba niskoemisionog stakla bitno smanjuje). Niskoemisiona stakla su premazana s unutrašnje strane metalnim filmom koji propušta talase kratkih talasnih dužina odnosno sunčevu svetlost dok zračenje dugih talasnih dužina reflektuje (IC zračenje).

Niskoemisiono staklo
Prema novom Tehničkom propisu o uštedi toplotne energije i toplotnoj zaštiti u zgradama prozori s niskoemisionim staklom su obavezni u novim zgradama. Prozori s ovakvim staklima imaju koeficijent prelaza toplote oko 1,30 W/m2K što je svakako preporuka pri kupovini novih prozora prilikom renoviranja starih zgrada. Princip niskoemisionog stakla je da se na staklo nanese tanak sloj na bazi vanadijum-dioksida. Taj sloj u zimskim uslovima potpuno propušta IC zrake a tokom letnjeg perioda sprečava prolaz toplotnog zračenja kroz staklo. Hemijskim sastavom i postupkom nanošenja tog sloja na staklo unapred se određuje granica na kojoj filter propušta, granica je podesiva između 0oC i 70oC. Ušteda energije je značajna, primenom ovih stakala u građevini mogu se dostići i do 50% energije za klimatizaciju. Prednost niskoemisionog stakla je i to da se može u proizvodnji menjati odnosi nanošenog materijala i proizvoditi staklo tačno za određena klimatska područja. Razlika u ceni između običnog i pametnog stakla je nekih 20% ali se to vrlo brzo isplati. Drugo svojstvo pametnog stakla je samočišćenje. Ako se nanese tanak sloj titanijum-oksida na površini će se odvijati redox-proces pri čemu se organske nečistoće na površini stakla uglavnom razlažu na CO2 i vodu. Debljina sloja vanadijum-dioksida je oko 100 nanometara a njegovo nanošenje na staklenu površinu tokom proizvodnje stakla garantuje mu jednak vek trajanja. Sa stakla ga neće ukloniti nikakvi vremenski uticaji, može se uništiti samo razbijanjem stakla.

Dihtovanje
Iz poprečnog preseka profila prozora vidimo da je veza krila i štoka u stvari složena konstrukcija koja onemogućava prolaz vazduha i vode. Na spoljašnjem delu onemogućava se prodiranje vode na kritični deo profila a u unutrašnjem delu profilacijom se postiže vazdušno dihtovanje. Spoj krila i stakla omogućava provetravanje unutrašnjosti profila ispod stakla kao i kvalitetno naleganje stakla na spoljašnji i unutrašnji deo. Dobro dihtovanje prozorskog profila kao i dobra postavka prozorskog profila na spoljšnji zid igraju veliku ulogu u smanjenju ukupnih toplotnih gubitaka.

Zaključak:
Kod izbora profila za Vašu novu stolariju naša topla preporuka je ALU STOLARIJA.